Otvorenje izložbe - IVAN MEŠTROVIĆ (1883. – 1962.)
http://www.narodnimuzej.rs/izlozhba-ivan-meshtrovi-1883-1962-skulpture-iz-zbirke-narodnog-muzeja-u-beogradu/
utorak,17.12.2019. u 19 sati Narodni muzej u Beogradu,Trg Republike 1a,ulaz iz Vasine ulice
У уторак 17. децембра у 19 часова у Народном музеју биће отворена изложба Иван Мештровић (1883-1962) Скулптуре из збирке Народног музеја у Београду. Tоком децембра и јануара посетиоци Народног музеја ће имати прилику да посете и уживају у поставци коју чини четрдесет скулптура најистакнутијег југословенског вајара. Све скулптуре изложене у Великој галерији на другом спрату централног музејског здања, потичу из колекције Народног музеја у којем се чува укупно осамдесет радова Ивана Мештровића, вајара чија је уметничка слава далеко превазишла границе Југославије, основане 1918. године као државне заједнице Срба, Хрвата и Словенаца, а у чијем је формирању и сам Мештровић активно учествовао. Највећи број изложених вајарских остварења, углавном насталих пре Првог светског рата, чине тзв. Видовдански фрагменти. Скулптуре извајане за нереализовану монументалну архитектонско-скулпторску целину Видовдански храм, створене су у периоду бурних историјских дешавања, обележеном уметниковом приврженошћу идеји културног и политичког јединства и ослобођењу јужнословенских народа. Изложене скулптуре су највећим делом настале између 1908. и 1910. године, док је дрвена макета Видовданског храма, која се данас чува у Народном музеју у Крушевцу направљена 1912. године.
Захваљујући међумузејској сарадњи, а за потребе текуће изложбе макета је донета у Београд. Радови из овог циклуса су од самог настанка привлачили изузетну пажњу на свим изложбама на којима су излагани: 1910 у Бечу и Загребу, затим у Риму, у Павиљону Краљевине Србије, 1911, потом у оквиру Бијенала у Венецији 1914, и ратне 1915. у Музеју Викторије и Алберта у Лондону. Мештровићеви радови се нису истицали само по својим уметничким вредностима, већ и по својој ангажованости. Симболи ослободилачких тежњи југословенских народа, оличении су кроз глориозне представе највећих јунака из богате ризнице српског народног стваралаштва, попут Краљевића Марка, Милоша Обилића, Срђе Злопоглеђе. Поред вајарских остварења из Видовданског циклуса и још неколико радова са историјском тематиком, у Музеју се чува и двадесетак портрета значајних посленика из сфере политичког и културног живота са којима се Мештровић често сусретао, чланова породице и других личности. Вајарска остварења Ивана Мештровића из збирке Народног музеја представљају значајну целину која сведочи о ранијем периоду његовог стваралаштва повезаног са делом опуса инспирисаног трагедијом и херојством јунака опеваних у српској народној поезији. Ове скулптуре су рађене у широком распону стилских особености, од реализма, преко реминисценција на античку пластику, затим пуних, напетих, некад барокно енергизованих, експресивних виталних форми, као и радова са израженом сецесијском стилизацијом.
Поред скулптура које имају ангажовани карактер извео је и низ портрета личности које су обележиле прве деценије 20. века у различитим сферама живота, попут Краља Петра, Николе Пашића, Миленка Веснића, Јована Дучића и других, тако да овај део Мештровићевог богатог и разноврсног стваралаштва, који се чува у збирци Народног музеја, у оквиру којег је и неколико ремек-дела југословенске скулптуре, данас представља сведочанство о једном времену, о његовим естетским и политичким идејама и идеалима. Посетиоци Народног музеја ће током трајања изложбе, чији је аутор музејски саветник Вера Грујић, уторком у 12 и суботом у 17 часова моћи да присуствују стручним вођењима кроз изложбу скулптура Ивана Мештровића, уз могућност најаве групних посета са вођењем на адресу edukacija@narodnimuzej.rs. У оквиру пратећих програма изложбе посетиоце очекују и тематска предавања и радионице за најмлађу музејску публику, којима ћемо, верујемо, омогућити заинтересованима да се на различите начине упознају са значајном целином импозантног опуса Ивана Мештровића.
skulpture iz Zbirke Narodnog Muzeja
IZDAVAČ NARODNI MUZEJ U BEOGRADU
www.narodnimuzej.rs
GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK Bojana BORIĆ-BREŠKOVIĆ
AUTOR Vera B. GRUJIĆ
RECENZENT Kosta VASILJKOVIĆ
FOTOGRAFIJE Veljko ILIĆ, Vladimir VUKADINOVIĆ,Vladimir POPOVIĆ
LIKOVNO I GRAFIČKO UREDJENJE Danijela PARACKI i D_SIGN, Beograd
ŠTAMPA BIROGRAF, Beograd
TIRAŽ 500
Danijela PARACKI i D_SIGN, Beograd
Adresa: Mileve Marije Ajnštajn 46, 11070 Beograd
Telefon: 064/121 66 87 & E-mail: dparacki@gmail.com
CURRICULUM VITAE
Rodjena 1971. godine u Arandjelovcu, od 1987. živi u Beogradu.
Srednju školu završila u Beogradu, u školi za industrijsko oblikovanje proizvoda,
smer – dizajn ambalaže.
1991. upisala Fakultet primenjenih umetnosti i dizajna u Beogradu
1996. diplomirala kod profesora Bogdana Kršića, odsek grafika knjige, sa
najboljim ocenama iz svih glavnih predmeta:
– Grafika knjige, kod prof. Bogdana Kršića, za bibliofilsko izdanje knjige
»Slavuj i Ruža« – Oscar Wilde (ocena 10)
– Grafika, prof. Branislav Makeš, za mapu od deset grafika radjenih
tehnikom linogravura (ocena 10)
– Pismo, prof. Aleksandar Dodig, za pet kaligrafskih svitaka »Soneti« –
William Shakespeare (ocena 10).
1996. upisala postdiplomske studije kod prof. Bogdana Kršića, na grafici knjige. Naziv stručnog rada – kalendar »Graphica Universa«.
Godine 1997/98. specijalizacija na Fakultetu Primenjenih Umetnosti (Ecole
des Arts Appliques) u Ženevi. Projekat »Graphica Universa« je, zbog izuzetno
visokih tehničkih mogućnosti kompjuterske opreme, izveden na ovom fakultetu, u klasi prof. Gy Merat.
1996. Grafički dizajner u izdavačkoj kući Rad.
1996. Postala član ULUPUDS-a, u Beogradu.
1997–1998. Asistent na Fakultetu Primenjenih umetnosti i dizajna u Beogradu, na predmetu ilustracija kod prof. Rastka Ćirića.
1998. Stiče status samostalnog umetnika iz oblasti primenjenih umetnosti I dizajna, struke – grafički dizajn, kaligrafija, grafika.
Bavi se grafikom, opremom knjige, grafičkim dizajnom i pripremom za
štampu. Realizovala je više od 200 knjiga i monografija i veliki broj grafičkog
materijala (logo, pozivnice, plakati, deplijani, vizit-karte...) za Galeriju SANU,
Narodni muzej u Beogradu, Muzej primenjene umetnosti, Muzej Nikole
Tesle, Arheolo{ki institut u Beogradu, Muzej nauke i tehnike, Francuski
kulturni centar, Kreativni centar...